Ja sam jako često najpametnija i jedina u pravu. Znam što je ispravno za mene, a uglavnom i za druge. Jednostavno to jasno vidim. Prezirem nesposobne. Bijesnim na lošu gramatiku, na glupa pitanja, na tupave poglede, na one koji su u krivu, a neprestano tjeraju svoje. Ponekad imam osjećaj da su svi oko mene nesposobni i tada želim da me puste raditi stvari kako znam da je najbolje. Znam da bi na kraju ispale puno bolje i da bih sama imala bolje rezultate. Oni me samo unazađuju. Kažu mi da sam tvrdoglava i uskih pogleda, ali oni se samo ne mogu nositi s mojom razinom. Možda i nije baš najbolji način, ali tako me živcira kada netko ne zna nešto osnovno, da jednostavno moram reći to na glas i dati mu do znanja da je glup ako to ne zna. To mi se čini jedini način da shvati, budući da se drugi samo pogledavaju i sliježu ramenima. Ali uglavnom se mogu suzdržati. Tada, doduše, u glavi kao mantru ponavljam kako su ideje koje slušam glupe i nemaju smisla i samo čekam da završi da mogu predložiti svoje. Tako jedino mogu očuvati svoj mozak od te intelektualno deprivirane sredine. Još ćete reći da sam blaga kada čujete koje sve idiotarije ljudi govore. Ne brine me ako ih uvrijedi kada sam oštra prema njima, svima dobro dođe kritika! A i na taj ih način spasim da se ne osramote negdje kasnije. Jednom se jedna cura rasplakala, ali valjda će sada početi razmišljati. Rekli su mi da se ponašam elitistički i da sam ohola, no što ako jednostavno jesam bolja od svih? Moram li stvarno onda ispaštati zbog drugih? Nisam ja kriva što su oni takvi kakvi jesu!
Nemam previše prijatelja. Ustvari sam stalno u svađi s nekim. Ali drago mi je jer je tako moja savjest čista i znam da nemam dlake na jeziku. Želim samo uzeti sve što mi se daje i biti u tome neometana. Ja mogu, ja sam sposobna. Svijet je preda mnom i spremna sam učiniti sve da ostvarim svoje ciljeve. To se zove vizija, ne okrutnost.
Iz „Pouka mudrosti“
Usavrši svoj govor, svu pažnju ćeš svrnuti na se,
Ali ne širi svog srca zbog onoga šta sve znadeš,
Od neznalice uči kano i od mudraca.
Umijeću nisu postavljene međe,
Nema znalca što seže do punog savršenstva.
Lijepa je misao skrita bolje no zelen dragulj,
A nać ćeš je i u ruci služavke što melje zrnje u žrvnju.
Ptahotep, oko 2400. p. n. e.
(preveo Dalibor Brozović)
Petra Galović